اسمح يسمح لك
Opraštanje je vrhunac pohvaljenih svojstava i svjetlost koja obasjava put onima koji putuju prema Allahovoj milosti. Opraštanje je plemenito ćudoređe velikih ljudi koje ne mogu priuštiti sebi sujetni ljudi. Opraštanje je oblak dobra koji spušta kišu blagorodnosti. Opraštanje je pobjeda i moć, odlučnost i gordost u lice zluradoj duši. Opraštanje je hladovina pod kojom odmaraju putnici prema životnim uspjesima.
Naša tema je opraštanje a pod sjenom ovog blagorodnog ciklusa u kojem govorimo od jezgrovitosti govora Poslanika, s.a.v.s.
Ovom prilikom naš odabrani hadis zabilježen je u Musnedu imama Ahmeda a prenosi ga Ibn Abbas, r.a., da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: „Oprosti da ti bude oprošteno.“[1]
Svakako i ova rečenica oprosti da ti bude oprošteno pripada jezgrovitom govoru. To je kratka rečenica, sa nekoliko riječi iako u sebi pohranjuje mnoge smislove, lekcije i upute.
Ako bolje pogledamo u Allahovu Knjigu i hadise Njegovog Vjerovjesnika, s.a.v.s., naći ćemo da blagost – ovo etičko načelo ima veoma veliki značaj. Poslanik, s.a.v.s., je upitan koja vjera je Uzvišenom Allahu najdraža, pa je odgovorio: Čista i blaga (الحنفية السمحة).[2]
Pod opraštanjem se misli na lahkoću, nježnost, blagost u saradnji sa drugima. Opraštanje je prelaženje preko tuđih grešaka, zatvaranje očiju na neku uvredu i oprost na neku žal koju čovjek nosi u sebi. Oprostiti mogu samo ljudi čvrstog karaktera, koji su bogobojazni i plemeniti; zato su ljudi kazali: onaj koji oprašta je plemenit, zato što je odustao od svog prava i poklonio ga drugim ljudima, jer jednim okom gleda na ovaj, a drugim na Onaj svijet.
Zašto uopšte postoji opraštanje? I zašto apelujem na sebe i na druge da budemo u krugu onih koji su blagi i koji drugima opraštaju?
Prvo: Opraštam zato što nam je Uzvišeni Allah naredio da opraštamo. U suru en-Nur Uzvišeni Allah kaže: „Neka im oproste i ne zamjere! Zar vam ne bi bilo drago da i vama Allah oprosti? A Allah prašta i samilostan je” (En-Nur: 22); „A ako preko toga pređete i opravdanje prihvatite i oprostite, pa – i Allah prašta i samilostan je“ (Et-Tegabun: 14) „Ali im oprosti i ne ruži ih! – Allah, uistinu, voli one koji čine dobro“ (El-Ma'ide: 13)
Dakle, radi se o Allahovoj naredbi. Opraštam jer Uzvišeni Allah od mene traži da budem tolerantan, širokogrud i blag na nasrtaje drugih.
Drugo: Opraštam da bih slijedio uzor Allahovog poslanika, s.a.v.s., jer onaj ko želi da slijedi Muhammeda, s.a.v.s., treba ga slijediti u svim aspektima, a jedan od njih jeste tolerantnost. Kada je Majka vjernika, hazreti Aiša, r.a., bila upitana o moralu Vjerovjesnika, s.a.v.s., kako stoji u hadisu Tirmizije, odgovorila je: „Nije bio razvratnik, niti bestidnik niti je galamio po trgovima, niti je na zlo uzvraćao zlim, već je opraštao i bio velikodušan.“[3] Takav je bio naš Poslanik, s.a.v.s.
Treće: Opraštam jer pravilo glasi: kada oprostiš oprostit će ti se. O ovom upravo govori hadis – oprosti bit će ti oprošteno, a znači da će onom ko oprašta na ovom svijetu Allah oprostiti na Ahiretu. Hadis je veoma jasan: oprosti – oprostit će ti se. Međutim, Ibn Huzejme u svojoj knjizi Et-Tevhid spominje dugačak hadis koji govori o stanju stanovnika Dženneta i Džehennema: „…Pa će Allah reći: Pogledajte u Džehennem da li ćete sresti nekog ko je bilo kakvo dobro uradio? – Allahova milost obuhvata i one koji su u Vatri – Kaže: Pa će naći jednog čovjeka u Vatri, kojem će kazati: Jesi li ikakvo dobro napravio? A on će reći: Ne, jedino što sam prilikom trgovine bio popustljiv prema ljudima. Allah će kazati: „Budite velikodušni prema Mome robu kao što je on bio velikodušan prema Mojim robovima.“ Pa će ga izvesti iz Džehennema.“[4]
Allah ga je izveo iz Džehennema samo zato što je bio pristupačan, blag i susretljiv, popustao je drugim ljudima ne zbog slabosti već zbog moći.
Četvrto: Opraštam jer očekujem nagradu, ne od onoga kome sam oprostio već nagradu od Allaha, dž.š., jer je On rekao: „A onoga koji oprosti i izmiri se Allah će nagraditi; On, uistinu, ne voli one koji nepravdu čine“ (Eš-Šura: 40). Ne očekuj da ti uzvrati onaj kome si oprostio, ne očekuj od takvog da ti lijepim uzvrati, možda će biti prijekoran, zato očekuj nagradu od Allaha jer On kaže onoga koji oprosti i izmiri se Allah će nagraditi.
Peto: Opraštam zato jer je onaj koji oprašta bliži bogobojaznosti od drugih. Uzvišeni Allah kaže: „A ako oprostite, to je bliže čestitosti. I ne zaboravite da jedni prema drugima velikodušni budete, ta Allah zaista vidi šta radite“ (El-Bekare: 237).
Šesto: Opraštam jer onaj ko oprašta je pomilovan. U Sahih Buhariji se navodi hadis od Džabira, r.a., da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: „Neka se Allah smiluje čovjeku koji je velikodušan prilikom prodaje, kupovine i traženje svoga prava.“[5]
Sedmo: Opraštam jer opraštati mogu samo jake ličnosti i vođe. Onaj koji je tolerantan nije slab, jednostavan ili prost, već je velikodušan, ne pretražuje greške drugih već prelazi preko tih grešaka. Zato je jedan od takvih ispjevao:
Zaista se mnogo razlikujem od svog brata
I od svojih amidžića
Ako moje meso pojedu ja ću meso njihovo sačuvati
A ako poruše moje ugled ja ću njihov popraviti
A neću ponijeti prezir prema njima
Jer vođa naroda ne može biti ko u sebi prezir nosi [6]
Jedan čovjek je stao pred Ša'bija, rhm., pa ga je izgrdio i opsovao, a Ša'bi mu je na to rekao: „Ako istinu govoriš, neka mi Allah oprosti, a ako si slagao neka Allah oprosti tebi.“[7]
Nije ni jednu riječ izustio da uzvrati na uvredu već je mu iz skromnosti i časti jednostavno prešutio.
Zato je Imam Šafija, rhm., rekao,
Rekoše prešutio si iako te prozivahu, a ja im rekoh
Zaista je odgovor ključ od kapije zla
Zato je šutnja prema neznalici ili glupanu ponos
Ona također doprinosi zaštiti časti
Zar ne vidiš da lav šuti kad se zaplašuje
A života mi kad se pas uplaši onda zalaje [8]
Osmo: Opraštam jer će onaj koji oprašta doći sa najvrjednijim djelima. U Šu'abu-l-imanu od Bejhekija, Džabir, r.a., prenosi da je Poslanik, s.a.v.s., upitan: „O Allahov poslaniče, s.a.v.s., koja djela su najvrednija? On reče: Strpljivost i praštanje.“[9]
Deveto: Opraštam zato što onaj ko je velikodušan ima duhovni mir, dok onaj ko je uskogrudan živi u brizi i nevjerici. Enes, r.a., je u hadisu, koji je zabilježen u Sahih Muslimu, rekao: „Služio sam Poslanika, s.a.v.s., devet godina, ne znam da mi je ikada rekao: Zašto si uradio tako i tako? Ili da me je ukorio zbog nečeg.“[10]
Onaj ko ne oprašta nije spokojan, on je stalno u sukobu sa drugima, čas se prepire sa svojom suprugom zašto je zakasnila sa ručkom, čas sa svojim prijateljem koji je zakasnio na sastanak pet minuta, a nekad se ljuti na prijatelja što je pozvao druge na svadbi svoga sina a nije i njega – uglavnom stalno je sa nekim u svađi. Traži nedostatke drugih, pravi od sebe pravednika i stalno glumi neku žrtvu.
Mislim da je najljepšu rečenicu rekao halifa Omer, r.a.: „Kada čuješ rečenicu koja te vrijeđa pregazi je dok te nije pregazila.“[11]
Ovo je pravilo u saradnji sa drugima. Nemoj se izlagati tuđim pogreškama, jer ljudi oko tebe su ljudi poput tebe kojima se desi greška, pa kako ti želiš da ti bude oprošteno onda i ti oprosti.
Šafija, r.a., kaže:
Kada oprostim i nikog ne mrzim
Oslobodim se neprijateljskih naboja
Pozdravljam svog neprijatelja kad ga vidim
Da pozdravom odagnam zlo od sebe
I ispoljavam ushićenost prema čovjeku kog mrzim
Kao da mi je tobože srce ispunio ljubavlju[12]
A ako budeš stalno nekoga korio onda će ti se desiti ono što pjesnik veli:
Ako za svaku stvar budeš korio
nećeš naći prijatelja kog ćeš koriti[13]
Gdje ćeš naći čovjeka koji ne griješi?! Zato oprosti da ti bude oprošteno.
Deseto: Opraštam da zaradim nagradu koja za to slijedi, kao što se spominje u Sunenu Ebu Davuda, a hadis prenosi Sehl bin Mu'az od svog oca, r.a., da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: „Ko suzbije srdžbu iako je u stanju da je ispolji, Allah će ga na Sudnjem danu pozvati pred svim ljudima i dati mu odabere koju god hoće od hurija.“[14]
Jedan čovjek je grdio Omera bin Zerra i rekao mu veoma ružne riječi, pa mu Omer, rhm., reče: O brate moj, nemoj prema nama pretjerivati u grđenju, ostavi mjesta za pomirenje, jer mi ne uzvraćamo istom mjerom onom koji je zbog nas neposlušan Allahu tako što ćemo zbog njega mi biti Allahu neposlušni.[15]
Zato u sebi ponavljaj riječi: oprosti da ti oprošteno bude!
preveo, Džemo Redžematović
[1] Prenosi ga Ahmed (248/1).
[2] Prenosi ga Ahmed (236/1), Buharija u El-Edebu-l-Mufred; broj (287), dio hadisa Ibn Abbasa, r.a. Buhari ga je prokomentarisao: Kitabu-l-iman, Babu el-Dinu jusr (16/1).
[3] Prenosi ga Ahmed (174/6), Tirmizija; Kitabu-l-birri ve-s-sileti, Babu ma dža'e fi kuluqi-n-nebijji; broj (2016).
[4] Prenosi ga Ahmed (4-5/1), Ibn Huzejme u Et-Tevhidu (-735737/2), iz hadisa Ebu Bekra, r.a.
[5] Prenosi ga Buharija, Kitabu-l-buju’, Babu-s-suhuleti ve-s-semahati fi-š-šera'i ve-l-bej'i; broj (2067).
[6] U Revdatu-l-ukalai (str. 173-174) pripisuje se Muhammedu bin Mukisu el-Ezdiju, dok se u Divanu-l-hamaseti bi šerhi-l-merzuki (str.829), i Tarihu Bagdad (120/20) pripisuje Mukni'u el-Kindiju.
[7] Prenosi ga Ibn Ebi ed-Dunja u el-Išrafi; broj (259), i El-Dejnuri u el-Mudžalese; broj (3324,800).
[8] Divanu-š-Šafi'i, str. 51.
[9] Prenosi ga Ibn Ebi Šejbe u el-Musannefu (611/15); Bejheki u Šu'abu-l-imanu; broj 9260.
[10] Prenosi ga Muslim, Kitabu-l-fada'ili; Babu kane Resulellahi, s.a.v.s., ahsenu-n-nasi hulukan; broj (2309).
[11] Spominje ga Ibn Abdurabbuh u el-Akdu-l-ferid (140/2).
[12] Vidi Revdatu-l-ukala'i, str. 169.; El-Besa'ir ve-z-zeha'ir od Ebu Hajjana et-Tevhidija (190/8); Edebu-d-Dunja ve-d-Din od Maverdija, str. 182. Pripisuje se Šafiji.
[13] Stih pripada Beššaru bin Berdu. Vidi njegov Divan (326/1) uz komentar el-Tahira bin Ašura.
[14] Prenosi ga Ahmed (440/3); Ebu Davud, Kitabu-l-edeb, Babu men kezime gajzan; broj (4777); Ibn Madže, Kitabu-z-Zuhd, Babu-l-hilmi; broj (4186).
[15] Prenosi ga Ebu Ne'im u El-Hulyetu (113/5), i el-Bejheki u Šu'abu-l-imanu; broj (8106).