خطاب غير تاريخي علي قبر صلاح الدين
Opuštaš se, napokon…
Pa, zbogom…
Salahuddine,
Prosti bubnju uz čiji ludi ritam
Zaplesaše mrtvi.
Čamcu od plute,
za Arape davljenike koje gusarski brodovi rastjeraše
I stiže ih prokletstvo faraona.
Iz godine u godinu,
Dobiše svoj Hittin…
Amuletu djeteta i eliksiru sutrašnjice jalove
Gora Tobad te stidno pozdravlja
Napojio Bog našu stranu zemlju!
Konji Turaka su prošli,
Konji višeboštva su prošli,
Konji Kralja orlova su prošli,
Konji preostalih Tatara su prošli,
A mi generacija za generacijom još se kladimo,
Pod konjima umiremo!
Dok ti na radiju i u šund štampi
Zaustavljaš vojne dezertere,
Uzvikuješ im: „Hittin”,
I ponekad nosiš povez za kufiju,
A ponekad odjeću dobrovoljca
Piješ čaj s vojnicima
U surovim kampovima
I podižeš zastavu,
Da bi vratio prodane gradove
I pucaš u tvog jadnog konja
Sve dok ne pade, hej, vođo,
Dok te ne ubiše ruke proroka!
***
Spavaj, Salahuddine,
Spavaj… Nad grobom ti ruže vise
Poput padobranaca!
Dok mi probdijevamo noć na prozoru čežnje,
Ljušteći nožem jabuke,
Molimo Boga za „zajam povoljni”!
Fatiha,
Amin!
Amal Donqul