Bijelo Polje – Nakon što je sinoć u prepunoj rasovskoj džamiji klanjao teravih namaz reis Rifat ef. Fejzić se obratio džematu. Podstičući ovaj vrijedni džemat da ustraje na ibadetu posta, reis Fejzić je upozorio da mnogi danas traže bilo kakve razloge koji bi opravdali njihovo odustajanje od posta. Kod ashaba međutim, ni borba na život i smrt nije bila dovoljan razlog da se ne posti. Reis je pomenuo slučaj koji se desio na frontu, kada je Abdullah bin Omer, r.a., prišao Abdullah bin Muharremu, r.a., pitavši ga da li se iftario. Ovaj bješe zaboravio da je nastupilo vrijeme iftara. Dade ibn Omeru posudu da mu donese vode, a kad se ovaj vratio Abdullah bin Muharrem, r.a., je već preselio na Ahiret. „Ni borba na život i smrt nije bila dovoljnim razlogom da se prekine post, a mnogi muslimani danas zbog banalnih razloga ne poste,“ naglasio je reis.
On se vazom osvrnuo na dane praštanja i spasa, podstičući muslimane da ne budu zamjerljivi, već da se uče praštanju. Pomenuo je slućaj koji se odigrao između Bilala, r.a., i Ebu Zerra, r.a. Raspravljajući se o nekakvoj islamskoj mes'eli – pitanju, Ebu Zerr je ljutito uzviknuo Bilalu: „Šta ti znaš, sine crnkinje“. Bilalu je ovo teško palo, pa je Plačući došao Allahovom Poslaniku, s.a.v.s. On pozva Ebu Zerra pa mu reče: „Zar se ne stidiš da tako nešto kažeš mom muezinu Bilalu? Znaš li da je islam ukinuo razlike među ljudima po boji i rasi, te da se oni razlikuju samo po bogobojaznosti?“ Nakon toga, Ebu Zerr, r.a., je otišao na Bilalova vrata i rekao: „Izađi, o Bilale, i zgazi svojom crnom nogom moju glavu. Tako mi Allaha neću otići odavde dopk mi ne halališ.“ Bilal je izašao iz kuće, podigao Ebu Zerra, poljubio ga u čelo i rekao: „Ovo čelo koje pada Allahu, dž.š., na sedždu ne zaslužuje da gaženo bude. Ja ti sve halalim.“
Reis Fejzić je po okončanju posjete rasovskom džematu odlazeći podijelio vlastitu impresiju da u svakom džematu u kom se malo priča, mnogo se radi. Suprotno od toga, u kom god se džematu troši energija na prazne i beskorisne rasprave, nema djelovanja i nema plodova, riječi su reisa Fejzića.