Bilježi se da je Malik bin Dinar, r.a., jedne prilike idući za nekom svojom potrebom, na putu sreo pijanca kako prljav i poderan leži pored puta. Usta su mu bila prljava, umrljana vinom, a on je uzvikivao:
“Allah, Allah”. Malik,r.a., sažalivši se na čovjeka reče sebi: “Ne priliči da ovako čisto ime izlazi iz ovako prljavih usta”. Uze vodu te mu opra usta. Nakon toga ode za svojim poslom.
Te večeri usnije san u kom mu bi rečeno: “O Malik, očistio si usta njegova radi Mene, pa sam mu Ja srce očistio radi tebe!”
Probudivši se, Malik ode na sabah u džamiju. Iščekujući vakat namazu, Malik primijeti istog čovjeka kom je usta očistio kako u suzama pokornosti i iskrene tewbe u uglu džamije moli Allaha za oprost.
Malik mu priđe i upita ga: “Ko si ti, o čovječe”? A on mu odgovori: “Onaj ko mi je srce radi tebe očistio, o meni te je obavijestio”!
Alim bogobojazni se nije zgrozio nad pijanicom i stanjem njegovim, već ga je sažalio. Iz poštovanja alimovog prema imenu Allahovom, Allah Uzvišeni se smilovao i pravom putu uputio zalutalog.
Neka naš odnos prema onom koji je u zabludi, bude odnos sažaljenje prije zgražavanja, milosti prije kazne, blagosti prije srdžbe!
Priredio,
Enis Burdžović