Šejh Ša'ravi priča jednu zanimljivu anegdotu kada je 1953. godine boravio u posjeti guverneru mjesta Šerija koje se nalazi između Mekke i Taifa. Tada im je taj guverner ispričao priču o jednom čovjeku koji je imao ženu Aminu, hafizu Kur'ana, i sa njom dvije kćerke koje su se udale u dva različita kraja.[1] Jedna se udala za zemljoradnika a druga za grnčara. Jednog dana žena mu je rekla da posjeti njihove kćerke, da vidi kako su i kako žive novi porodični život. On je prvo otišao kod starije kćerke koja je bila udata za zemljoradnika. Pitao ju je za zdravlje i za stanje na što mu ona reče da su svi, hvala Allahu, dobro, da živi skaldan bračni život i da su taman obradili i zasijali zemlju te da čekaju da Allah spusti kišu kako bi sjeme izniklo, pa mu reče da zamoli Allaha da spusti kišu. On tada reče: -Allahu moj molim Te da joj spustiš kišu! (اللهم اني اسألك الغيث لها!)
Onda on pođe i kod druge kćerke i upita je za zdravlje i za život u novim bračnim okolnostima. Ona mu reče da su svi, hvala Allahu, dobro, te da je, između ostalog, njen muž taman napravio ćupove (grnčariju) pa mu reče da zamoli Allaha da ne spusta kišu, jer ako padne kiša to što su napravili će se oštetiti!
On se nađe u nedoumici, ali, ipak, zamoli Allaha da ne spusta kišu.
Kada se vratio svojoj ženi ona, prema njegovoj pojavi, vidje da nešto nije u redu, pa joj reče se jednoj od kćerki ne piše dobro. Nakon toga joj ispriča da mu je starija kćerka rekla da zamoli Allaha da spusti kišu a mlađa da ne spusti kišu, te da je on zamolio Allaha da padne a potom da ne padne kiša!
Na tu priču njegova žena, hafiza Kur'ana, mu prigovori:
Da si se više družio sa Kur'anom riješio bi svoj problem, znao bi šta treba da proučiš. Zar nisi čuo za ajet u kom Allah, dž.š., kaže:
أَلَمْ تَرَ أَنَّ اللَّهَ يُزْجِي سَحَابًا ثُمَّ يُؤَلِّفُ بَيْنَهُ ثُمَّ يَجْعَلُهُ رُكَامًا فَتَرَى الْوَدْقَ يَخْرُجُ مِنْ خِلَالِهِ وَيُنَزِّلُ مِنَ السَّمَاءِ مِن جِبَالٍ فِيهَا مِن بَرَدٍ فَيُصِيبُ بِهِ مَن يَشَاءُ وَيَصْرِفُهُ عَن مَّن يَشَاءُ ۖ يَكَادُ سَنَا بَرْقِهِ يَذْهَبُ بِالْأَبْصَارِ (43)
„Zar ne vidiš da Allah razgoni oblake, zatim ih spaja, potom ih čini gomilom, pa vidiš kišu kako iz sred njih izlazi. I spušta iz neba, s gromade (oblaka) u njemu nešto grada, pa pogađa njime koga hoće, a otklanja od koga hoće. Bljesak munje Njegove skoro da oduzme vidove“ (En-Nur: 43).
On tada učini sedždu iz zahvalnosti što mu je Allah podario takvu ženu da ga poduči stvarima vjere pa zamoli Allaha riječima:
اللهم اصرف عن صاحب الشراق و صب با المطر صاحب الحرث!
-Moj Allahu, otkloni kišu od grnčara a pogodi njome (njivu) zemljoradnika!
Tako se i zbilo.
pripremio, Džemo Redžematović
[1] Iz snimka https://www.youtube.com/watch?v=t2UgkoT7IYE se ne može tačno znati iz kojeg ajeta šejh Ša’ravi tumači riječi خوفا و طمعا da li se radi o 12. ajetu sure el-Ra’d هو الذي يريكم البرق خوفا و طمعا و ينشئ السحاب الثقال) ) On vam pokazuje munju da se uplašite i ponadate, i On stvara teške oblake. Ili je u pitanju 56. ajet sure el-A'raf (و لا تفسدوا في الارض بعد اصلاحها وادعوه خوفا و طمعا ان رحمت الله قريب من المحسنين ) 56. I ne pravite nered na Zemlji, kad je na njoj red uspostavljen, a Njemu se molite sa strahom i nadom; milost Allahova je doista blizu onih koji dobra djela čine. Prim.prev.