Sa'd b.Ebi Vekkas je jednom došao u Mekku, a već je bio oslijepio. Dolazili su mu ljudi i molili ga da čini dovu za njih. On je molio Allaha i njegova dova se primala. Abdullah b.Saib priča:
,,Bio sam momčić i došao sam da se upoznam s njim. On me je prepoznao i rekao mi:”Ti si učač stanovnika Mekke?” “Jesam, rekoh mu .Onda mu kazah: Amidža, ti moliš za druge ljude i tvoja dova se prima. Mogao bi zamoliti i za sebe da ti Allah vrati vid.” On se nasmija i reče: “Sinko, Allahova odredba prema meni, draža mi je od moga vida.'”
(Medaridžus-salikin, 227/2)