Tekst koji slijedi je jedan od najdirljivijih citata u cjelokupnoj teološkoj literaturi, jer oslikava većinu događaja koji su se desili pred samu smrt milosti svim svijetovima, Muhammeda, s.a.v.s. Oni koji ga slijede i vole, znaju da njegova smrt nije nestanak, jer ljubav prema njemu živi u vjerničkim srcima, kao što njegov Sunnet živi u njihovim životima. Nije Resulullah, s.a.v.s., otišao da bi nestao. Otišao je da bi nas kod Havda – svoga vrela čekao. I pored toga, možda najveće junaštvo ashaba, Allah njima bio zadovoljan je bila snaga da prežive odlazak sa ovog svijeta svog voljenog Resula, s.a.v.s. Ovaj tekst je pokušaj da se doživi, makar kroz kazivanje dio onoga što su ashabi preživjeli. Imam Ebu Hamid el-Gazali je ovo poglavlje učinio oproštajnim poglavljem knjige Mukašefetul-kulub. Svjedočimo, Allahov Miljeniče, s.a.v.s., da si vjerno prenio Allahovu uputu, otklonio zablude, borio se na Allahovom putu. Ostavio si nas na stazi jasnoj, čija je noć svijetla kao dan. Nemamo od tebe ispravnijeg da slijedimo, dražeg da volimo, boljeg da blagosiljamo. Molimo Allaha da nas učini dostojnima tvoje čežnje da se sa nama susretneš. Neka je na tebe salavat i selam, brojem svega što postoji, učitelju svijeta.
Mukašefetul-kulub:
Od Ibn Mesuda r.a., se prenosi da je rekao: „Ušli smo kod Allahovog Poslanika s.a.w.s., u kući naše majke Aiše, r.a., kada se približio rastanak. Pogledao nas je a njegove oči su zasuzile. Zatim je rekao: Dobro došli, Allah vas poživio, Allah vas štitio, Allah vas pomogao. Oporučujem vam da bogobojazni budete, i oporučujem vam da sam vam ja od Allaha opominjač istiniti. Ne uzdižite se nad Allahom, nad njegovim robovima i na Njegovoj zemlji. Priblizio se edžel ( smrni čas), i povratak Allahu, Sidretul-muntehau, džennetskom boravištu, čaši vječnoj, i prenestite svima koji nakon mene prihvate vjeru vašu, selam i Allahovu milost.“
Bilježi se: Kada je Džibril a.s., došao Poslaniku s.a.w.s., na smrtnom času on ga je upitao: Ko ostaje mom ummetu nakon mene? Allah je objavio Džibrilu: Obraduj mog Miljenika, ja ga neću omalovažiti u njegovom Ummetu. Obraduj ga da će on od svih ljudi najbrže izaći iz zemlje kada budu proživljeni, i najodabraniji od njih kada budu sakupljeni, da je Džennet zabranjen svim drugim zajednicama, dok u njega ne uđe njegov ummet.“ Tada je rekao Poslanik s.a.w.s., : „ Sada mi se oko obveselilo.“
Aiša, r.a., je rekla: „ Allahov Poslanik s.a.w.s., nam je naredio da ga okupamo vodom iz sedam posuda sa sedam bunara, pa smo to i učinili. Tada se osjetio bolje te je izašao i klanjao pred ljudima, molio za oprost i uputio dovu za učesnike bitke na Uhudu, te oporučio da čuvaju Ensarije, da se ne doda ništa onome na čemu su danas, – Ensarije su moje utočište u koje sam se priklonio, ukažite počast plemenitima od njih, dobrima, a oprostite onima od njih koji pogriješe. – Zatim je rekao: „ Allahovom robu je dato da bira između Dunjaluka i onog što je kod Allaha, pa je odabrao ono što je kod Allaha. Tada je zaplakao Ebu Bekr, r.a., znajući da time ( Poslanik s.a.w.s.,) misli na sebe, pa je rekao: „ Polako o Ebu Bekre. Zatvorite ova vrata i ulice i džamiju, osim vrata Ebu Bekra. Ja zaista ne poznajem čovjeka od ashaba koji je bolji od Ebu Bekra.“ Aiša r.a., zatim kaže: „ Dušu je ispustio u mojoj kući, u mom danu, između mojih pluća i grla, Allah Je sastavio moj i njegov, s.a.v.s., znoj u momentu njegove smrti. ( U Buhariji se od Aiše, r.a., navodi da je tada rekao: „ Gdje sam ja danas, i gdje ću biti sjutra.“ Kada mu je rečeno da je red da bude kod Aiše, smirio se, što ukazuje na njegovu želju da preseli u njenoj, r.a., kući. Op.prev.)
Aiša, r.a., dalje pripovijeda: „Tada je ušao moj brat Abdurrahman a u ruci mu bješe misvak. Gledao je u njega (misvak) i spazila da ga je poželio pa mu rekoh: „ Da ti uzmem?“ Klimnuo je glavom potvrdno. Dodala sam mu misvak, te ga je stavio u usta, ali mu je misvak bio grub. Rekoh: „Hoćes li da ga omekšam za tebe“? Potvrdno je klimnuo glavom. Razmekšala sam mu misvak, a pored bješe sa vodom u koju je stavljao ruku i govorio: „Nema boga osim Allaha, smrt zaista ima svoje muke“. Zatim je povukao ruku i rekao: „Skupina velikana, skupina velikana“. Tada sam rekla: „Tako mi Allaha, neće odabrati nas“ (neće odabrati život umjesto smrti).
Prenosi Sa'd bin Abdullah, r.a., od svog oca, da je rekao: „ Kada su vidjele Ensarije da se tegobe Allahovog Poslanika s.a.w.s., povećavaju, okružile su džamiju. Abbas, r.a., je ušao kod Poslanika s.a.w.s., i obavijestio ga gdje su i koliko čeznu za njim, zatim je ušao Alija, r.a., i isto ga obavijestio. Pružio je ruku i rekao – evo. Prihvatili su ga a on reče: „ Šta kažete“? Rekoše: „Kažemo, plašimo se da ne umreš.“ Žene su plakale, jer su im se muževi bili okupili oko Allahovog Poslanika, s.a.w.s. Onda s.a.w.s., je izašao, naslonjen na Aliju i Fadla, r,a., a Abbas je izašao ispred njega, Poslanik Allahov s.a.w.s., je hodio pognute glave sve dok nije sjeo na (teškog koraka) najnižu stepenicu minbera a ljudi se okrenuše prema njemu. Zahvalio se Allahu, dž.š., i rekao: O ljudi, došla mi je vijest da se plašite da ću umrijeti, kao da prezirete smrt?! Ne želite da umre vaš Vjerovjesnik…Je li ostao vječno da živi vjerovjesnik neki prije mene, da bih ja vječno među vama ostao? Ne, ja ću se zaista vratiti Gospodaru mome, i vi ćete mu se vratiti. Opručujem vam da dobro postupate prema prvim muhadžirima među vama, jer je Allah uzvišeni rekao: „Tako mi vremena. ovjek, doista, gubi, samo ne oni koji vjeruju i dobra djela čine, i koji jedni drugima istinu preporučuju i koji jedni drugima preporučuju strpljenje.“ I zaista, sve se stvari dešavaju samo Allahovom dozvolom. Zato nemojte da vas kašnjenje nečega navede da pokušate ubrzati dešavanje njegovo. I zaista, Allah Uzvišeni neće žuriti zbog žurbe ikog od vas. Ko se bude suprostavljao Allahu, On će ga savladati, a ko pokuša prevariti Allaha, prevara će se njemu vratiti. Jeste li oslijepili da se odmetnete, i nered po Zemlji činite i kidate rodbinske veze. I oporučujem vam da sa Ensarijama dobro postupate, jer su oni svoju kuću (Medine) učinili kućom imana. Dobro im činite, zar oni nisu sa vama podijelili prihode svoje, primili vas u svoje kuće, zar vama nisu dali prednost iako su sami bili oskudnici? I onaj ko bude presuđivao između dvojice ljudi neka prihvati dobroga a neka oprosti onome koji pogriješi…Ja ću zasigurno preselit prije vas, a vi ćete mi se pridružiti, a naše obećano mjesto susreta je moje Vrelo(Havd), koje je šire od prostora koliko od Basre u Šamu do San'a u Jemenu, u njemu se slijevaju oluci Kevsera. Voda mu je bjelja od mlijeka, nježnija od masla, slađa od meda, ko od nje popije neće ožednjeti nikada. Kome ono bude uskraćeno na Sudnjem danu, biće mu uskraćeno svo dobro. I onaj ko bude želio da mi dođe sjutra kod mog Vrela, neka kontroliše svoj jezik i ruke svoje osim za ono što je potrebno.“ Abbas, r.a., je tada rekao: „Allahov Vjerovjesniče, oporuči nam Kurejšije“. Pa je Poslanik s.a.w.s., rekao: „ Ovo oporučujem Kurejšijama, i ljudi će slijediti Kurejšije, njihov dobročinitelj je i dobročinitelj svijetu, a njihov griješnik je griješnik i ostalih. O Kurejšije, oporučujem vam da prema ljudima postupate dobro. O ljudi, zaista grijesi mijenjaju blagodati i mijenjaju sudbinu. Pa ako ljudi budu dobri i njihovi vođe će im dobro činiti, a ako ljudi budu grijehe činili, njihovi lideri će ih tlačiti. Rekao je Allah Uzvišeni: „Tako isto Mi prepuštamo vlast jednim silnicima nad drugim zbog onoga što su zaradili.“ El-En'am, 129)
Prenosi se od ibn Mes'uda, r.a., da je Poslanik, s.a.w.s., rekao Ebu Bekru, r.a., : Pitaj Ebu Bekre,, pa je rekao: „O Allahov Poslaniče, približio se smrtni čas. On mu odgovori: „Približio se i primakao… Ebu Bekr je nakon te potvrde upitao sledeće: „Allahov Poslaniče ko će te ogasuliti?“ Odgovorio je: „Ljudi iz moje porodice, najbliži pa bliski.“ Upitao je: „U šta da te umotamo,(šta da budu tvoji kefini)? Rekao je, s.a.w.s.,: „U ovoj mojoj odjeći, u Jemenskoj halji i u bijelom egipatskom ogrtaču. Upitao je dalje: Kako da ti klanjamo dženazu? – pa je Allahov Poslanik s.a.w.s., zaplakao, a i mi smo zaplakali, pa zatim reče: „ Kada me ogasulite i u kefine umotate, stavite me na moj krevet, u mojoj kući, na ivicu mog kabura, zatim izađite, i tu me ostavite jedno vrijeme, jer, zaista prvi ko će mi klanjati dženazu je Allah Uzvišeni: „On vas blagosilja, a i meleki Njegovi, da bi vas iz tmina na svjetlo izveo – On je prema vjernicima samilostan – (El-Ahzab, 43) (Termin blagosilja – jusalli – koristi se jednako za blagosiljanje kao i za obavljanje namaza, te se da ukazati na to da je dženaza namaz – upućivanje blagoslova za onoga ko je umro. Allah je svoga Resula, s.a.v.s., izdvojio nad svim ljudima i svim stvorenjima, pa mu je on Uzvišeni dženazu obavio, njome ga blagosiljao prije nego je iko stao da klanja nad njegovim, s.a.v.s., mubarek tijelom. Op.Prev.)
Zatim će biti dozvoljeno melekima da mi klanjaju dženazu. Prvi od Allahovih stvorenja koji će ući kod mene i klanjati mi dženazu biće Džibril,zatim Mikail, zatim Israfil, zatim Melek smrti, zatim brojne vojske meleka, zatim svi meleki, Allah ih sve milošću obasuo. Zatim ćete ući vi. Ulazite mi skupina za skupinom, selamite me brojnim selamima, i nemojte me uznemiravati jecanjem i naricanjem. Neka vam imam započninje namaz, zatim moja porodica, najbliži pa bliski, zatim skupine žena, zatim ostali sa brojnim melekima…“
Aiša, r.a., je rekla: „Kada je došao dan u kom je umro Allahov Poslanik, s.a.v.s., opazili su početkom dana da mu je bilo lakše, pa su se ljudi razišli svojim kućama i pošli svojim potrebama, obradovani, a Allahovog Poslanika, s.a.w.s., ostaviše sa njegovim ženama. Dok se to deša, nikad ranije nismo bili u stanju veće nade i radosti. Tada, Allahov Poslanik, s.a.w.s, reče: „Izađite od mene, došao je melek i traži dozvolu da uđe“. Svi koji su bili u kući izašli su osim mene, a glava Allahovog Poslanika bješe u mom krilu. Uspravio se i sjeo, a ja se sklonih u jednu stranu sobe. Dugo je razgovarao sa melekom, a zatim me prizva i vrati glavu u moje krilo, i reče ostalim ženama: „Uđite“.Ja rekoh: „ Ne osjetih da je ovo Džibril. Allahov Poslanik, s.a.w.s., reče: „Da Aiša, dolazio mi je je melek smrti, i rekao mi – Allah Uzvišeni me je poslao i naredio da ne uđem kod tebe dok mi ne dozvoliš, a ako mi ne dozvoliš da se vratim, ako mi dozvoliš, da uđem kod tebe. Naredio mi je da ti ne uzmem dušu dok ti to ne narediš, pa šta zapovijedaš?“ Poslanik s.a.w.s, je rekao: „Sačekaj dok mi dođe Džibril, nek je mir sa njim, jer ovo je Džibrilovo vrijeme.“
Aiša, r.a., dalje pripovijeda: „Niko od nas nije progovarao, a strahopoštovanje je ispunjavalo naše unutrine. Pa je došao Džibril i nazvao selam, osjetila sam njegovo prisustvo. Svi iz kuće su izašli pa je on ušao i rekao: „Allah Uzvišeni ti šalje selam i pita te kako si, a On bolje od tebe zna kako si, ali želi da poveća svoju počast i ugled tvoj, i da upotpuni svoju počast i ugled tvoj pred svijetom i stvorenjima, da budeš uzor svom ummetu. Poslanik s.a.w.s, reče: Osjećam bol. Džibril reče: „Raduj se, jer zaista Allah želi da te dovede do onog što je za tebe pripremio“. Poslanik, s.a.w.s, reče: „O Džibrile, melek smrti je tražio dozvolu da uđe… i obavijestio ga šta se desilo, a Džibril reče: „O Muhammede, tvoj Gospodar te poželio, zar te nije podučio onome što od tebe želi. Ne, tako mi Allaha, melek smrti nikada nikome nije tražio dozvolu da dođe, niti će ikome ikada tražiti. Allah time upotpunjava svoju počast prema tebi a tvoj Gospodar te se zaista uželio.“
Zatim Poslanik, s.a.w.s, dozva žene da dođu, pa reče: O Fatima, približi se. Prišla mu je i zagrlila ga, pa ju je opet pozvao, a ona podiže glavu. Oči joj bjehu pune suza, i nije mogla govoriti. Zatim reče: „Primakni mi glavu“. Ono što smo kod nje tad vidjeli nas je začudilo. O tome smo je kasnije pitali pa je rekla: „Rekao mi je: Ja ću danas umrijeti, pa sam zaplakala. Zatim je rekao: Ja sam zamolio Allaha da ti budeš prva od moje porodice koja će mi se pridružiti i biti uz mene pa sam se nasmijala. Primakla mu je svoje sinove (Hasana i Husejna) pa ih je omirisao. Zatim je došao melek smrti, pa je nazvao selam i tražio dozvolu da uđe, a nakon toga je rekao: „Šta zapovijedaš o Muhamede? Rekao mi je: Sastavi me sa mojim Gospodarom sad. Melek mu reče: „Dobro, ovo će biti tvoj dan, a tvoj Gospodar te je zaista poželio, i nije se dvoumio ni oko koga, koliko se je dvoumio oko tebe, i nije mi zabranio da ikome uđem bez dozvole osim tebe, ali imaš svoj sahat vremena pred sobom“. Zatim je izašao.
Nakon njega opet je ušao Džibril i rekao: „Esselamu alejkum o Allahov Poslaniče. Ovo je moj poslednji silazak na Zemlju! Stranice vahja (objave) su savijene, savijen je i Dunjaluk. I nisam imao nikakve potrebe da silazim na Zemlju osim tvog boravka na njoj.“
Aiša, r.a., dalje pripovjeda: „Ustala sam i prišla Poslaniku, s.a.w.s., da bi stavila njegovu glavu na grudi, pa se tu smirio. Tada je gubio svijest dok ga nesvjestica ne bi savladala, a lice mu se znojilo toliko da to nikada nisam vidjela na ljudskom biću. Brisala sam mu znoj sa lica, i nikad mi ništa nije ljepše mirisalo od tog znoja. Kad bi došao sebi, rekoh mu: „Draži si mi od oca i majke i od mene same, lice ti je prekriveno znojem.“ Rekao je: „O Aiša, duša vjernika izlazi sa znojem, a duša kafira izlazi krkljanjem poput duše magarca. Tada sam se osjetila kao pogođena gromom. Poslala sam da pozovu moga oca. Prvi koji je došao i koji ga nije zatekao bio je moj brat, njega sam poslala po mog oca. Allahov Poslanik s.a.w.s., je preselio, prije nego je došao i jedan od njih. Allah ih je odvratio da ne budu uz njega, jer su uz njega tada bili Džibril i Mikail. Kada bi se onesvijestio, govorio bi: „Skupina velikana, skupini velikana.“ Kao da mu se ponovo nudi da izabere. Kad je bio u stanju da govori, izgovorio je: „Namaz, namaz. Držaćete se zajedno (vjere) sve dok budete zajedno klanjali. Namaz, namaz. Oporučivao je namaz sve dok nije umro, govorio je: „Namaz, namaz“.
(Ulema se razišla oko značenja fraze skupina velikana: da li su to meleki, vjerovjesnici, Džennet, a svaki od njih ima svoje argumente, ali vjerujemo da smo ih sve obuhvatili formulacijom u prevodu.)
Aiša, r.a., je rekla: „Kada je umro Allahov Poslanik, s.a.w.s., ljudi su bili u šoku, nisu se mogli složiti, nego su govorili da je laž da je umro, drugi su zamukli, nisu mogli progovoriti dugo vremena, neki su sjeli i nisu se mogli pomjeriti… Omer je bio među onima koji su negirali da je umro, Osman. r.a., je bio među onima koji su zamukli. Niko od muslimana nije bio u stanju u kome je bio Ebu Bekr, r.a., i Abbas, r.a. Allah Uzvišeni ih je pomogao ispravnim i pravim stavom. Abbas je rekao: „Tako mi Allaha, osim kojeg drugog boga nema, Allahov Poslanik s.a.w.s., je zaista okusio smrt. Rekao vam je dok je bio među vama. „Ti ćeš, zacijelo, umrijeti, a i oni će, također, pomrijeti, i poslije, na Sudnjem danu, pred Gospodarom svojim ćete se jedan s drugim prepirati.“(ez-Zumer, 30-31)
Ebu Bekra je zatekla vijest u Beni Harisu, zatim je došao i ušao kod Poslanika, s.a.w.s., i poljubio ga i rekao: „Draži si mi od oca i majke Allahov Poslaniče, Allah ti neće dati da okusiš smrt dva puta. Tako mi Allaha, umrije Resulullah, s.a.w.s. Zatim je izašao među ljude i rekao: „O ljudi, ko je obožavao Muhammeda, neka zna da je on mrtav, a ko je obožavao Allaha, neka zna da je On vječno živi koji nikada ne umire, zatim je citirao: „Muhammed je samo poslanik, a i prije njega je bilo poslanika. Ako bi on umro ili ubijen bio, zar biste se stopama svojim vratili? Onaj ko se stopama svojim vrati neće Allahu nimalo nauditi, a Allah će zahvalne sigurno nagraditi.“ (Alu ‘Imran, 144). Ljudi su se osjećali kao da prije tog dana nikad nisu čuli za ovaj ajet.
U drugoj predaji stoji: Kada mu je došla vijest, Ebu Bekr, r.a., je došao kod Allahovog Poslanika, s.a.w.s., donoseći salavate a oči su mu bile pune suza… prišao mu je i otkrio mu lice, poljubio ga u čelo i obraze, pomilovao mu lice, i plačući rekao: „Draži si mi od oca i majke i od duše moje i od moje porodice, divan (mirisan) lijep li si i živ i mrtav Allahov Poslaniče!
Iz knjige Mukašefetul-kulub
Imam Ebu Hamid el-Gazali
